Šemsina ispovjedaonica

(Skoro)Sve je istina, svaka sličnost je namjerna

18.12.2010.

Nova godina

 

Majka mu je umrla  prije nekoliko godina  na namazu, u džamiji.  Otac alkoholičar.  Njih dvojica žive sami, s tim sto on pije puno više od oca.

Prije desetak  godina nisam ga poznavala. Naš prvi susret bio je obilježen mojim ogromnim strahom, pred dvolitarskom pivom I njegovim urlanjem  te mojim zvanjem hitne pomoći i policije. Kad su dosli po njega  pozdravio se sa mnom I sestrom, izljubio nas kao najmilije, ušao u sanitet I ubrzo nestao iz vida.

Poslije par dana poslao mi pozdrav iz KP Doma Zenica, I nastavio me redovno pozdravljati narednih godinu dana po prijateljici, Romkinji koja ga je obilazila.

Kad se vratio, bili smo jarani. Govorio bi mi kako nema nikoga osim mene I osoblja ambulante, na oca baš ne racuna, on pije, ali hvala mu, hrani ga i ima krov nad glavom. Govorio je kako on I svi ostali lopovi iz naselja mene vole, stite I kako me niko ne smije ni dirnuti. Dovodio bi na pregled svoje prijateljice, iz Beograda, Amerike, Sarajeva, sav ponosan što ima jaranicu doktoricu.

Kada bi došao u nevakat, gužvu, zamolila bih ga da ode, najčešće govoreći  da će nam doći inspekcija I da sve mora biti besprijekorno.  Rekao bi, u redu, u redu I otišao.

Drugi put bih rekla da sam umorana  (što je bilo tačno) I da dodje drugi put. Rekao bi kako me razumije, uvijek me oslovljavajući sa teta  iIi majka, iako razlika u godinama nije tako velika. Ponekad bih mu dala čokoladu, keks, voće, izbjegavajući da dajem novac iz bojazni da posjete ne postanu češće.

Vračajući se kući poslije druge smjene, uvijek bih ga sretala ispred samoposluge, gdje je pri upoznavanju napravio frku kao I u ambulanti, koja  se zavrsila  njegovim lupanjem stakla i  njihovim zvanjem policije. Kasnije su postali “jarani”. On je pomagao mušterijama da stave robu u plastične kese,  poneko bi mu dao koji  dinar, za pivu. Bilo bi mi neobično kad ga ne bih vidjela, misleći da je možda bolestan ili u zatvoru. Prije godinu dana imao upalu pluća , bio u bolnici.

Prije par dana došao, kod mene gužva pred vratima, a on propuštao pacijente. Izvolite gospodjo, izvolite gospodine, Vi ste stariji, znam ja reda.

Kad je “dosao na red” meni bilo vrijeme za doručak, pa kažem , izvini , umorna sam, moram ići jesti. Kaze, nema problema, doći ću ja teta kad Vi kažete, može I  za pet dana. Sjede.  Samo da Vam kažem,  govore neki  je praznik ,Muslimanski, ne znam, tako govore.  Kazem, ma ne znam. On, kao I obicno pijan.  Ponovo će : ma teta, kažu neki praznik, Muslimanski.  Ne znam, izvini, moram jesti.  Ode. Ne dadoh mu nista.

Poslije pauze dolazi stariji covjek. Kaze,  znate,  veceras  je uoci Nove godine.

Obicno bi me otac zvao telefonom da me podsjeti na to, da ne zaboravim, da napravim halvu. Njemu se blizi devedesetprvi  rodjendan  I prvi put zaboravio. 

Sjetih se šta mi je jaran  govorio. Bi mi zao, ali ubrzo osjetih olakšanje, jer ću uskoro kući, srešću ga pred prodavnicom I ispraviti grešku.  Pred prodavnicom ga nije bilo. Žao mi, ali udjoh da kupim devet namirnica, za nafaku u Novoj godini.  Dodjoh do kase, a On  stoji  pored. Gospodjice! Ovo je moja doktorica, dajte joj veliku kesu.  Teta!  Hocete li da Vas otpratim kući?

Hvala, ne treba, čeka me muž ispred.

Nego, izvini , nisam shvatila šta si mi ono danas govorio, puno ti hvala.  Nova godina je. Spustim mu krišom novac u ruku, on se zahvali, pozdravi I kaže da ce doći kako smo se dogovorili.

Dodjem kući, napravim halvu, ispuni me sreća.  Otac nije zvao, a nisam ni ja njega.  Zvao ga brat, pitao šta radi, a on rekao, ČEKAM.

Šemsina ispovjedaonica
<< 12/2010 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728293031

MOJI LINKOVI

Šta je sreća ?
''Stvarna i sigurna sreća mnogo više je dar misli i srca nego dar spoljašnjeg svijeta'' Jozef Čapek

Nijedna sreca nije tako velika kao dusevni mir.
Budha

''Prava je tajna sreće u tome da mnogo zahtijevamo od sebe, a vrlo malo od drugih''.
Albert Ginjon

Пре него што кренете
да тражите срећу,
проверите - можда сте
већ срећни. Срећа је
мала, обична и
неупадљива и многи
не умеју да је виде.
Душан Радовић
(1922-1984)



Najljepše u nama
,, Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to sakriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.''
Ivo Andrić

Lijep, snažan, bogat, mudar
''Onaj ko nije lijep u dvadesetoj, snažan u tridesetoj, bogat u četrdesetoj i mudar u pedesetoj, nikada neće biti ni lijep, ni snažan , ni bogat, ni mudar.''
Herbert

IZREKE NEKIH MENI DRAGIH LJUDI
Kako sam se nadala, dobro sam se udala.

--------------------------------------

'' Ni đavo nije crn kao što izgleda''

----------------------------------------

''Što u selu vidiš, u sebe se nadaj''

----------------------------------------
''Velik turban, pod njim hodže nema''

MOJI FAVORITI

Broja%u010D posjeta
38859

Powered by Blogger.ba